Konačno ... panorama
Juče nisam bio miran. Dan je bio lep, ja već neko vreme ništa nisam fotkao i prosto sam morao da iskoristim priliku. Nažalost, uslovi i nisu bili baš najbolji pošto nisam ni krenuo na vreme, već sam izgubio svetlost, ali sam svejedno uspeo da napravim barem jednu panoramu. Ovo je moja prva panorama Novog Sada i inače. Za početak, i nije tako loše. Moglo je bolje, ali dobro. Biće još prilika, kada bude bolja svetlost, više vremena i boljeg podešavanja. Ovako, samo je bilo nabrzaka. U planu mi je da napravim još jednu panoramu kada padne noć, sa svetlima Novog Sada. Razmišljam da ovu fotografiju odnesem da mi se izradi, pitanje je samo koliko bi to koštalo. Mada, možda će biti još boljih fotografija. Ne znam šta bih još mogao napisati, iskreno, mozak mi baš i ne radi kako bi trebalo, bolestan sam, sa sve temperaturom, pa se ne osećam najbolje, niti najbistrije. Biće bolje. Samo malo upozorenje, fotografija je veličine 6822*834 piksela i teži oko 700kB, čisto da oni koji su na sporijem internetu znaju šta da očekuju. Stavo sam malu sličicu, pošto bi velika fotografija poremetila stranicu. Hope you'll like it.
Gumene bombone ... njam
Eh ... kako da započnem tekst? Verujte mi da nemam pojma. Hajde, krenuću od najbanalnijeg. Danas je baš lep dan, zar ne? Verujem da smo svi željno dočekali otopljenje. Štaviše, ja sam se danas po gradskom prevozu kuvao (mada to baš i nisam želeo da dočekam sa otopljenjem).
Vratih se sa posla u stan i... nisam se baš dugo ni zadržao pre nego što sam opet izašao. Pratio sam moju lepšu i neverovatno slađu polovinu (HiHiHi) na neko snimanje, čisto da joj držim tremu ;-). Obavismo usput i moje plaćanje računa i još po neku stvar. Nakon svega toga, zaputismo se malo u Mac (dobro, znam, skupi su, hrana im je bezvezna, ali hej, meni je ukusna, nije baš da idem svaki dan). Na putu nazad, reših da je otpratim do kuće. Pre nego što je ona ispratila mene nazad (na autobus tj.), ušli smo u Rodić i tamo ih ugledah! O, da. Gumene bombone. Meni najomiljenije od svih bombona. Štaviše, primetih da su u pitanju slova! Oh, sjajno :-). Kao dete sam, zar ne? Uzeo sam dva pakovanja i zaputio sam se kući. Lepša polovina me je ispratila ;-).
Došao sam kući i pade mi na pamet da se poigram malo sa mojim dobrim prijateljem - fotoaparatom. Već neko vreme nemam baš mnogo kreativnosti u sebi, pre neko veče sam se sa drugarom zaputio van Novog Sada u nadi da ću naleteti na neki lep prizor za fotografisanje, ali nas je uhvatio takav pljusak da sam iskreno želeo da ostanem unutar kola, gde je lepo, toplo i udobno ;-). No, eto, da ne ispadne da baš ništa nisam fotografisao, malo sam se poigrao sa gumenim bombonama (i jednim munchmellowom). Pročitao sam u časopisu ReFoto jedan fin članak o tome šta se sve može fotografisati unutra i kako se može jedna fotografija načiniti zanimljivom, pa mi je to i dalo ideju da ja probam malo da se igram. Tako nastadoše sledeće fotografije :-). (Dalje)
