Odmor za dušu i telo

 Već neko vreme ne mogu da sastavim svoje misli kako treba. Neke uobičajene stvari su tu, ali mi razmišljanje baš i ne ide od ruke. Umrtvio sam se i ulenjio, a uzrok svega toga je što u prethodnom periodu nemam nikakvih posebnih dešavanja u mom životu. Leto je već pomalo na umaku, a i istrošila se lista aktivnosti koje sam imao u planu za ovo leto. Jedna od aktivnosti, između ostalog, je bio i odlazak na "letovanje" sa mojom neverovatno lepšom polovinom, s tim da smo mi, u nedostatku finansija, odlučili da odemo u, recimo, seoski turizam. Bili smo u mestu koje se zove Tekija, na planini Miroč u istočnom delu Srbije, nedaleko od Đerdapa. Možda nije more ili neka "fancy" planina, ali moram da priznam da mi je prijalo. Zaista mi je bilo dosta svega što se dešava u Novom Sadu i prepuna mi je glava bila gužve, buke, vrućine i žurbe. Želeo sam da nedelju dana odmorim telo i dušu, a sve to uz moju malenu. Provodeći vreme tamo, iskoristio sam priliku da malo fotografišem, mada je više fotografija otišlo na nas, a malo manje na prirodu i okolinu, ali sam zabeležio i par, nazovimo ih, "umetničkih" fotografija. (Dalji tekst sadrži 12 fotografija ukupne veličine 1,48 MB).

 

Sumrak u Tekiji

 (Dalje)